Velika Gospojina - Uspenje Presvete Bogorodice - tradicija, običaji i značenje praznika

Uspenje Presvete Bogorodice

Uspenje Presvete Bogorodice u narodu poznata kao Velika Gospojina, jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Pravoslavni vernici ga obeležavaju 28. avgusta po gregorijanskom (novom) kalendaru, odnosno 15. avgusta po julijanskom (starom) kalendaru.

Ovaj dan posvećen je uspomeni na smrt i uznesenje Presvete Bogorodice, majke Isusa Hrista.

Značaj praznika

U hrišćanskoj tradiciji veruje se da je Bogorodica, nakon što je mirno usnula, uzneta na nebo telom i dušom. Zato se ovaj praznik ubraja u najradosnije i najpoštovanije u crkvenom kalendaru.

Crkve i manastiri posvećeni Bogorodici toga dana proslavljaju svoju slavu, a liturgije okupljaju veliki broj vernika.

Običaji na Veliku Gospojinu

• Na ovaj praznik žene u narodu ne rade teške poslove poput pranja, šivanja ili tkanja.
• Vernici odlaze u crkvu, pale sveće i mole se Bogorodici za zdravlje, mir u porodici i napredak.
• Posebno je prisutno okupljanje porodice i zajednički ručak.
• U nekim krajevima obeležava se i kao seoska slava, pa su uobičajeni sabori i važne manifestacije.

Narodna verovanja

• Smatralo se da je Velika Gospojina granica između leta i jeseni - tada počinju ozbiljnije pripreme za jesenju setvu.
• Verovalo se da ako na Gospojinu bude lepo vreme, očekuje se rodna i mirna jesen.
• Trudnice se posebno mole Bogorodici za zaštitu i lak porođaj.
• U narodu se govorilo: „Ko se na Gospojinu moli Bogorodici, ona će ga zaštititi cele godine.

Zaključak

Velika Gospojina je praznik koji spaja veru, tradiciju i porodicu. Pored dubokog duhovnog značaja, ona nosi i bogato nasleđe običaja i narodnih verovanja koje se prenose kroz generacije. Zato se i danas obeležava s posebnim poštovanjem među pravoslavnim vernicima širom sveta.