Bejbi Jokić iz Turske: Kako su dve saobraćajne nesreće oblikovale Alperena Senguna

Dve nesreće su mu promenile život

Alperen Sengun, centar Houston Rocketsa, postao je jedan od najmlađih NBA All-Stara u istoriji.

Njegova priča nije samo sportski uspeh, već i inspirativna životna drama koja počinje na ulicama Giresuna, malog grada na severoistoku Turske.

Alperen je rođen 25. jula 2002. godine u Giresunu. Njegov otac, Kemal Sengun, bio je ribar i bivši košarkaš, dok je majka Ayse bila domaćica. Porodica nije imala mnogo, ali su pružili ljubav i podršku svom sinu. Alperen je odrastao igrajući košarku na ulicama, bez skupih rekvizita ili trenera. Njegova strast prema igri bila je očigledna, a talent nije mogao da se sakrije.

Traumatično detinjstvo

Sengun, je otkrio da je njegov život u ranim godinama bio pun izazova i opasnosti. Sa samo sedam godina doživeo je ozbiljne nesreće:

"Imam mnogo povreda iz tog vremena, bukvalno svuda. Moje ruke. Moja kolena. Imam ožiljke svuda od penjanja po mestima. Dva puta me je udario automobil. Bio sam skoro mrtav. Imao sam mnogo teških trenutaka.“ - kazao je , a onda opisao i situaciju kada ga je sa sedam godina jedva ostao

živ:

"Sa šest ili sedam godina, smo se igrali u dvorištu jedne kuće koja je imala kapiju, ali spolja se ništa nije videlo. , otvorio vrata, istrčao napolje, pravo a ulicu. Auto je naišao i udario me. Prešao mi je preko stopala. Mnogo je bilo loše. Drugari su me podigli i odveli u bolnicu, ali sam tada imao sandale. Komšije su odneli te sandale mojoj mami kući - ali joj nisu rekli šta se desilo. Mama je mislila da sam mrtav. Bilo je stvarno strašno. Desno stopalo mi je bilo totalno u haosu. Bilo je to stvarno loše vreme" - kazao je, 

Ove rane traume nisu ga obeshrabrile, već su ga motivisale da se posveti sportu i postane profesionalni košarkaš.

Početak košarkaške karijere

Njegov prvi trener bio je Salim Tašli, prijatelj njegovog oca, koji je nakon deset godina rada u Americi odlučio da se vrati u Tursku i otvori košarkaški klub. Alperen je počeo da trenira sa osam godina, a sa 16 je postao profesionalac.

"Moj prvi trener bio je drug iz detinjstva mog oca. Rekao je: ‘Hoću da pokrenem košarku ovde.’ Imao je troje dece i nije ih video kako odrastaju dok je bio u Americi. Pa je rekao: ‘Neću nazad. Hoću da otvorim košarkaški klub i učim ljude da igraju.’“

Njegov stariji brat Alidžan takođe je trenirao, ali Šengun je brzo nadmašio sve u lokalnom klubu, trenirajući i u slobodno vreme:

"Posle godinu dana i ja sam krenuo da treniram. Do 12. godine bio sam u svom malom mestu, a tata je bio stalno iznenađen kako sam dobar. Gledao sam snimke da bih bio bolji, išao u internet kafić i gledao Jutjub – Michael Jordan, Lebron james…“

Porodična pozadina i sport

Sengun je otkrio da je odrastao u skromnim uslovima. Njegov otac je bio ribar, dok majka Ajše nije radila. I pored teških finansijskih okolnosti, Segun je pokazivao izuzetnu posvećenost sportu:

"Počeo sam i da plivam. Bio sam dobar plivač. Plivao sam sa ocem često, ali plivanje mi je bilo dosadno. Trener plivanja je bio oduševljen mojom visinom i građom, govorio je: ‘Idemo na Olimpijadu s njim, obećavam!’“

Međutim, prava strast mladog Senguna bila je košarka, koju je trenirao svakodnevno.

Put ka profesionalnoj košarci

Danas, Alperen Sengun je jedan od najtalentovanijih turskih centara i igra u najjačim ligama sveta. Njegova posvećenost, radna etika i ljubav prema košarci počeli su još u detinjstvu, uprkos teškim životnim situacijama i opasnostima koje je preživeo.

"A sada igram svaku utakmicu. Sve te traume su me učinile jačim."

Poređenje sa Jokićem

Senguna su mnogi u svetu košarke prozvali i "bejbi Jokić". Poređenje mu se dopada

"Ranije mi se to sviđalo. Ali sada imam svoju igru.Koristim neke poteze od Jokića, ali i Dirka Nowitzkog. Ranije mi se dopadalo (to poređenje s Jokićem), ali sad imam svoje stvari. Naravno, i dalje me zovu „Bebi Jokić“, ali to me ne pogađa", rekao je Sengun. 

Zaključak

Priča Alperena Senguna pokazuje kako se talent, disciplina i strast mogu razvijati čak i u teškim životnim okolnostima. Njegove rane traume, uključujući i dve ozbiljne saobraćajne nesreće, nisu ga obeshrabrile – već su ga oblikovale u profesionalca koji inspiriše mlade sportiste širom sveta.