Uskršnji post 2026: kada počinje i koja su pravila po nedeljama

U ponedeljak, 23. februara 2026. godine, za pravoslavne vernike počinje Veliki ili Vaskršnji post, najvažniji posni period u toku godine. Ovaj post traje ukupno 48 dana, obuhvatajući Svetu četrdesetnicu i post Strasne sedmice, i vodi nas ka najvećem prazniku - Vaskrsu, koji ove godine Srpska pravoslavna crkva proslavlja 12. aprila.

Vaskršnji post je najstroži post Crkve. Njegov osnovni zadatak je da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog. To je vreme u kojem se uzdržavamo od hrane sa životinjskim poreklom (mesa, jaja, sira, mleka), dok su vino i ulje dozvoljeni samo subotom i nedeljom. Tokom svih ostalih dana posti se „na vodi”, a posebno strogo sredom i petkom.

Pravila Vaskršnjeg posta u pravoslavlju

Vaskršnji post traje sedam nedelja, a svaka sedmica ima posebno značenje u crkvenom kalendaru i prate je određeni običaji i pravila ponašanja.

Prva sedmica Vaskršnjeg posta - Čista nedelja (Todorova nedelja)


Prva nedelja posta je vreme potpunog očišćenja duše i tela. Od starine se u ovoj sedmici praktikuje najstroži post „na vodi“, a prvi dani su posvećeni dubokoj molitvi. U narodu je poznata i kao Todorova nedelja, po Svetom Teodoru Tironu.

Druga sedmica Vaskršnjeg posta - Pačista nedelja

Druga sedmica, nazvana „Pa-čista“ (ona koja dolazi posle Čiste), uči nas istrajnosti. Posvećena je Svetom Grigoriju Palami. Radnim danima se posti na vodi, dok je subotom i nedeljom dozvoljeno pripremanje hrane na ulju, čime se telo blago okrepljuje za ostatak posta.

Treća sedmica Vaskršnjeg posta - Krstopoklona nedelja

U trećoj nedelji, na sredinu hrama se iznosi Časni krst, zbog čega treća nedelja posta i nosi naziv Krstopoklona. On vernicima služi kao simbol snage i podsetnik na cilj posta. Duhovni akcenat je na poklonjenju krstu i uzdržavanju od svih iskušenja duha.

Četvrta sedmica Vaskršnjeg posta - Sredoposna nedelja

Ova sedmica predstavlja samu sredinu Velikog posta. Vernici se podsećaju na važnost strpljenja i krotosti. Običaj je da se u ovim danima posebno pazi na reči, izbegavaju ružni govori i šale, a fokus stavlja na rad i unutrašnji mir.

Peta sedmica Vaskršnjeg posta -Gluva nedelja

Peta nedelja je vreme tišine i dubokog pokajanja. Naziv potiče od verovanja da je ovo „gluvo vreme“ u kojem se čovek povlači u sebe, daleko od muzike i veselja, kako bi u miru sagledao svoje grehe i pripremio se za završnicu posta.

Šesta sedmica Vaskršnjeg posta - Cvetna nedelja

Šesta nedelja je posvećena događajima ulaska Hristovog u Jerusalim. Simbolizuju je biljke i cveće, a narodni običaji nalažu pletenje venčića od vrbe. Na kraju ove nedelje (na praznik Cveti) dozvoljeno je razrešenje na ribu.

Sedma sedmica Vaskršnjeg posta - Strasna (Stradalna) nedelja

Poslednja nedelja pred Vaskrs je najstroža i najvažnija. Svaki dan ove sedmice naziva se „Velikim“ (Veliki četvrtak, Veliki petak...) jer se vernici saosećaju sa Hristovim stradanjem. Posti se isključivo na vodi, uz najstrože uzdržanje na Veliki petak i Veliku subotu.

Post na vodi i post na ulju

Post na vodi podrazumeva pripremu hrane bez ulja, dok post na ulju omogućava upotrebu biljnog ulja u pripremi jela. Ova pravila mogu varirati u zavisnosti od zdravstvenog stanja i duhovnog saveta.

Praznici tokom Uskršnjeg posta

Tokom Velikog posta obeležavaju se i važni praznici u pravoslavnom kalendaru.

Blagovesti se praznuju 7. aprila i tog dana je dozvoljeno konzumiranje ribe, iako post i dalje traje.

Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, obeležava se 4. aprila i označava ulazak u završnicu posta.

Cveti se obeležavaju 5. aprila i spadaju među retke dane u toku Velikog posta kada je dozvoljeno jesti ribu.

Vaskršnji post nije samo puko pridržavanje pravila o ishrani, već put unutrašnjeg preobražaja i povratku sebi. Kroz sedam nedelja posta, vernici se pozivaju da, pored tela, očiste i svoje srce od gneva, gordosti i nemira. Istinska suština ovog perioda, kako nas uči Srpska pravoslavna crkva, leži u hrišćanskoj ljubavi, praštanju i milosrđu. Samo tako pripremljena duša može na pravi način dočekati i proslaviti najveću radost - pobedu života nad smrću i praznik Vaskrsenja Hristovog.