Psiholozi objašnjavaju da to nije slučajno. Čulo mirisa ima jedinstvenu vezu sa emocijama i sećanjima, naročito onima iz detinjstva, i zato često deluje snažnije od slike ili zvuka.
Kako mirisi zaobilaze razum i idu pravo do emocija
Za razliku od drugih čula, mirisi ne prolaze kroz racionalni deo mozga. Oni direktno utiču na centre zadužene za emocije i pamćenje.
Zbog toga reakcija dolazi trenutno - bez razmišljanja, bez objašnjenja.
Upravo zato jedan miris može u sekundi izazvati toplinu, nostalgiju ili osećaj sigurnosti, čak i kada ne znamo odmah zašto.
Detinjstvo i mirisi: prve emotivne veze
U detinjstvu se stvaraju prve, najdublje veze između mirisa i osećaja. Dom, porodica, praznici i zajednički trenuci često ostaju „sačuvani“ upravo kroz mirise.
Kako dete još nema razvijeno racionalno pamćenje, mirisi postaju najverniji čuvari uspomena.
Kasnije u životu, kada ponovo osetimo isti ili sličan miris, mozak automatski otvara ta sećanja.
Mirisi koji nose toplinu doma
Za mnoge ljude to su mirisi kolača ili sapuna, ili onaj poseban miris domaćeg peciva kada zamiriše cela kuća.
Neki kažu da, kada prave kolače po receptu koji su nasledili od bake, imaju osećaj kao da je ona ponovo tu – kao da ih miris na trenutak vrati svim onim tihim, divnim trenucima koje su delili.
U tim trenucima ne vraćamo se samo u prošlost, već ponovo osetimo toplinu koju smo tada imali.
Zašto se uspomene javljaju iznenada
Mirisi ne traže našu pažnju. Oni nas „pogode“ dok prolazimo ulicom, spremamo obrok ili ulazimo u prostoriju.
Zato se uspomene javljaju neočekivano i traju kratko, ali ostavljaju snažan emotivni trag.
Često nas podsete ne samo na mesto ili osobu, već na to kakvi smo tada bili – mirniji, bezbrižniji, sigurniji.
Mirisi kao mala sidra svakodnevice
Zbog te moći, mirisi se koriste i danas kao način da se prizovе osećaj mira i doma. Oni nas prizemljuju, podsećaju na pripadnost i na to da su neki trenuci, iako prošli, i dalje deo nas.
Ponekad nas miris ne vrati samo u detinjstvo – već nas podseti na ljubav i toplinu koje nosimo sa sobom, čak i kada mislimo da smo ih ostavili iza sebe.
