Otac tragično nastradale devojčice Tijane Jurić, Igor Jurić, u emotivnoj ispovesti govorio je o najtežem periodu svog života, trenutku kada je saznao za nestanak ćerke i bolu koji, kako kaže, nikada neće nestati.
Tijana Jurić je 2014. godine tragično nastradala nakon što ju je, prema ranijim navodima, u Bajmoku presreo, oteo i ubio mesar iz Surčina.
Njena potraga trajala je 12 dana, a vest o pronalasku tela ostavila je porodicu i celu Srbiju u šoku.
"Bila je naša snaga“
Igor Jurić je u emisiji „Preživeli“ na televiziji K1 govorio o svojoj ćerki sa dubokim emocijama, ističući koliko je bila posebna u porodičnom životu.
"Tijana je za nas bila kao bensedin, ona je bila ta koja je gasila sve tenzije u kući. Kada je meni trebala podrška, znala je da priđe, da uteši i ohrabri. Taj osećaj odgovornosti koji danas nosim dolazi upravo iz toga“, rekao je Jurić.
On je dodao da ga najviše boli činjenica da u trenutku kada je njoj bila potrebna pomoć – on nije mogao da bude uz nju.
"To će me proganjati do kraja života. Kao roditelj koji je izgubio dete na takav način, sa tim se nikada ne pomiriš.“Dani potrage i nada koja nije prestajala
Govoreći o danima potrage, Jurić se prisetio kako je pokušavao da bude oslonac porodici, uprkos neizvesnosti koja je svakim satom rasla.
"Kada sam saznao da je nestala, imao sam snagu da budem stub porodice. Svaku noć sam išao ulicama, tražio, verovao da je živa. Bio sam siguran da ćemo je pronaći.“Međutim, trenutak kada je stigla vest o pronalasku promenio je sve.
"Rekli su nam da dođemo kući, znao sam da nešto nije u redu. Kada je stigla kolona policijskih vozila, shvatio sam istinu. Taj trenutak – to je trenutak kada vam se ceo svet sruši.“Bol koji ne prolazi
Jurić je kroz suze opisao i trenutak kada je potvrđena tragična vest.
"Vrisnuo sam toliko jako da su se upalila svetla u celom kraju. Osetite da deo vas više ne postoji.“Posebno ga, kako kaže, proganja jedna misao – da Tijana te noći tražila njega i majku.
"To saznanje da nisi bio tu kada si joj bio najpotrebniji… to ne može da se izbriše. Svakog dana se toga setim.“Fondacija kao misija
Uprkos tragediji, Igor Jurić je osnovao fondaciju koja se bavi bezbednošću dece, ističući da je to njegov način da sačuva sećanje na ćerku.
"Nisam uspeo da je zaštitim tada, ali mogu da pokušam da zaštitim neku drugu decu. To mi je jedini cilj.“On naglašava da nikada nije imao želju za osvetom.
"Ne želim zlo nikome, pa ni čoveku koji je to uradio. Ako ikada shvati šta je učinio, to je između njega i Boga.“Priča Igora Jurića ostaje jedno od najpotresnijih svedočenja o roditeljskoj boli i gubitku deteta.
Njegove reči svedoče o tragediji koja je zauvek promenila jedan život, ali i o borbi da se kroz bol stvori nešto što može pomoći drugima.
