U emisiji „Žena za sva vremena“ na televiziji K1, Jadranka Petrović, diplomirani pravnik, kouč i javni govornik, otvorila je dušu i podelila životnu priču koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Kroz iskren razgovor o detinjstvu, suočavanju sa gubitkom, brutalnom vršnjačkom nasilju i teškoj operaciji, Jadranka je otkrila trenutak koji joj je zauvek promenio percepciju sveta – iskustvo kliničke smrti.
Detinjstvo obeleženo senkom smrti
Jadrankin život od samog početka bio je izazovan. Njena majka se borila sa kancerom tokom trudnoće, a prognoze lekara bile su poražavajuće.
"Moja majka je imala kancer dok je bila trudna sa mnom. Iako su joj lekari dali samo dva meseca života, ona je živela još 11 i po godina“, započela je Jadranka svoju ispovest.
Odrastanje pod velom neizvesnosti ostavilo je traga. Dok su druga deca bezbrižno trčala, ona je svakodnevno iščekivala najgore.
Ubrzo nakon majčine smrti, usledio je novi udarac - dijagnoza skolioze, oboljenja kičmenog stuba, koje je kod nje imalo psihosomatske uzroke.
Operacija, ožiljak i vršnjačko nasilje
Teška deformacija kičme zahtevala je ozbiljan hirurški zahvat koji joj je trajno izmenio život.
"Operisala sam kičmu i od tada živim sa šipkom u leđima i tri šrafa. Imam ožiljak preko celih leđa, koji se jasno vidi. Zbog toga sam u školi trpela ruganje i ozbiljno vršnjačko nasilje. Krila sam ožiljak, pokušavala da ga sakrijem garderobom, da izgledam ‘originalno’, ali u sebi sam bila tužna i nesigurna“, priznala je Jadranka.
Put ka prihvatanju
Prekretnica se desila pre petnaest godina, kada je Jadranka shvatila da skrivanje sopstvene prirode samo produbljuje bol. Odlučila je da prestane da se stidi svoje prošlosti i fizičkog traga koji je nosila.
"Rekla sam sebi - više ne mogu da krijem. Ljudi koji znaju moju priču često mi kažu da sam privlačna baš zbog ožiljka. Kada iz autentičnosti prigrliš svoje ‘mane’, možeš da ih transformišeš u energiju moći", istakla je ona.
"Vrati se kući": Trenutak kliničke smrti
Ipak, najpotresniji deo njene ispovesti tiče se iskustva koje se graniči sa onostranim. Tokom operacije kičme, Jadranka je prošla kroz ono što mnogi opisuju kao iskustvo bliske smrti.
"Tokom operacije kičme, duša mi je izašla iz tela. Moje telo je ležalo na operacionom stolu, a ja sam, iz levog ugla sale, gledala sve što se dešava. Lekari su pokušavali da me probude, bockali su mi stopala, ali telo nije reagovalo. Gore sam osećala svaki dodir, vrištala, a dole je sve bilo nepomično. Pluća su mi prestala da rade, aparati su pištali, a ja sam to sve posmatrala", prepričava ona u dahu.
U tim trenucima, kako kaže, nije bilo straha, već svetlosti.
"U tom trenutku iznad mene se otvorilo svetlo, veliko i toplo, i čula sam glas koji mi je rekao: ‘Vrati se kući.’ Kada su mi lekari pokidali žice koje su išle kroz grlo i nos, osetila sam kao da me telo upija nazad. Probudila sam se i bila jedan od najboljih pacijenata na Banjici, ali sam kasnije prošla kroz ozbiljne psihološke posledice – halucinacije, strahove, nesanicu.“Poruka nade
Danas, Jadranka živi kao inspiracija drugima. Njena poruka roditeljima i mladima koji prolaze kroz teške periode je jasna i glasna:
“Kada se duša vrati u telo, potrebno joj je vreme da se ponovo ‘uklopi’. Zato apelujem na roditelje i decu - ako prolazite kroz traume, potražite pomoć. Ja sam to naučila na teži način, ali danas živim kao dokaz da iz najdublje tame može da se rodi svetlost.”
