Psihoterapeut objašnjava: Ljubav(nica) za vreme odmora i emotivna zavisnost

Ljubavnica - između iluzije i stvarnosti

Postoji ta reč — ljubavnica. U sebi nosi ljubav, ili bar njen trag. Kao da u njoj ima nečeg nežnog, toplog, dubokog.

Ali da li zaista ima? Ili je to samo iluzija, tiha laž koju gutamo da bismo opravdale bol koji svakodnevno podnosimo?

Usamljeni trenuci odmora

Letnji dani, topli vetar, sunce što greje kožu, slike mora na Instagramu. I dok svi pričaju o odmoru, ti si tu - sama. On je sa svojom porodicom. Možda baš sada šeta uz obalu sa ženom koju nikada nije ostavio.

Možda se smeje sa decom, grli ih, planira večeru. A ti? Tebi telefon ćuti. Ne pita te kako si, ne šalje poruku za laku noć. Ne zna ni gde si. I, što je najgore — ne pita.

U tim trenucima, dok si zaboravljena, srce te podseća na istinu koju ne želiš da vidiš: ti si u njegovom životu samo pauza, nikada prioritet. Ljubavnica za vreme njegovog slobodnog trenutka.

A kad dođe porodični odmor - ti si jednostavno izbrisana.

Bol i tišina ljubavnice

I tada boli. Tada ta reč ljubavnica ne zvuči više kao tajna nežnost. Zvuči kao usamljena tišina, kao odbacivanje, kao čekanje koje nema kraj. Koliko puta si iznova tražila potvrdu da je to ljubav? Koliko puta si verovala u rečenice: “Samo da deca porastu”, “Ne mogu sad”, “Znaš da te volim, ali…”

Znaš ti. Znaš sve. Ali ne želiš da znaš.

Zašto biramo ljubav koja nas boli?

Jer negde duboko veruješ da ne zaslužuješ više. Jer si se navikla da se zadovoljavaš mrvicama. Jer ti je poznato da čekaš. Jer ne znaš kako izgleda ljubav koja bira tebe — bez uslova, bez sakrivanja, bez kompromisa koji režu dušu.

Ali možeš drugačije. Moraš. Jer tvoja vrednost nije u tuđem telefonu koji se javlja samo kad mu je zgodno. Tvoja vrednost je u tome kako samu sebe vidiš kada zatvoriš oči.

Tri iskrena koraka ka slobodi

1. Pogledaj istini u oči

Ne ono što ti govori, nego ono što ti pokazuje svojim delima. Ako si mu važna, ne bi bio na odmoru bez tebe. Tačka.

2. Napiši sebi pismo istine

Iskreno, bez filtera. Šta osećaš? Šta sanjaš? Šta više ne želiš da trpiš? Ovo pismo je prvi korak ka sebi.

3. Okruži se ženama koje su izabrale sebe

Nađi podršku. Terapeuta. Grupnu zajednicu. Prijateljicu koja ti neće reći da “sve prođe”, nego će s tobom sedeti dok ne prođe.

Poruka iz mesta bola

Znam da nije lako. Znam da nije dovoljno samo reći: “Izaberi sebe.”

Ali ovo ti pišem iz mesta koje zna kako boli čekanje. Znam kako izgleda leto kad ne znaš ko si kad te on ne zove.

I zato ti kažem: postoji život koji počinje kada prestaneš da budeš druga.

Kada se pogledaš u ogledalo i kažeš: “Dosta je. Hoću da budem prva. Hoću da budem jedina.”

Ne za njega. Nego za sebe.

Autor kolumne: Milica Marić, psihoterapeut — specijalizovani bračni savetnik i stručnjak za odgoj dece