Muško tračarenje nekada i sad: od seoske klupe do Viber grupe

Muška tračaranja

Nekada se muško tračarenje zvalo razmena informacija, dogovor,priča uz duvan ili ono čuveno: “Da ti kažem nešto ,al’ da ostane među nama.”

Mesto radnje je bilo sveto

• seoska klupa ispred zadruge
• kafana “samo na jednu”
• ispred prodavnice ,dok se čeka hleb
• u garaži ,uz šrafove,čekić i teoriju zavere.

Tada se znalo ko je s kim, ko je kome dužan, ko je kupio stoku na veresiju, a čija se žena nešto previše sredila za pijacu.

Sve se prenosilo smireno, sa ozbiljnim licem, uz klimanje glavom i obaveznu rečenicu :”Ne ulazim ja u to ,ali...“

Muškarci nisu tračarili - oni su analizirali stanje u selu. I uvek su imali dokaz:

”Video sam svojim očima “.

Što je često značilo da je čuo od komšije, koji je čuo od rođaka.

Sad - digitalni trač

Postoje Viber grupe koji su moderni naslednici seoske klupe:

• Ekipa
• Majstori i ostali
• Fudbal&politika
• Samo mi.

Tu se ne tračari -tu se razmenjuju informacije od nacionalnog značaja:

• Ko se razveo( i zašto sigurno nije on kriv)
• Ko je kupio auto ispod cene 
• Ko je dobio posao preko veze 
• Ko se promenio otkad ima para.

Razlika je samo u brzini. Nekada je trač putovao danima .

Danas poslato u 14:32, seen u 14:33, komentar u 14:34.

I uvek, ali uvek, postoji jedan koji kaže: ”Ne pratim ja te gluposti.”

A zna aspolutno sve.

U offline Srbiji muško tračarenje se završava zalaskom sunca .

U online Srbiji -nikad.

Autor kolumne: Tatjana Stanojević