Da li poveravanje robotu otupljuje ljudsku prirodu? "Veštačka inteligencija nam krade veštine rešavanja problema"

Donošenje odluka pomoću AI alata

Razvoj veštačke inteligencije poslednjih godina promenio je način na koji ljudi komuniciraju, rade i donose odluke.

Iako AI alati mnogima olakšavaju svakodnevni život, stručnjaci upozoravaju da nekontrolisana upotreba može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje i društvene odnose.

Profesorka dr Elif Yöyen upozorila je da emocionalna povezanost sa veštačkom inteligencijom može dovesti do otuđenja među ljudima i slabljenja osnovnih sposobnosti rešavanja problema.

"Veštačka inteligencija počinje da vlada nama“

Govoreći o promenama u društvenim odnosima, Jojen ističe da ljudi sve češće traže podršku u komunikaciji sa AI sistemima.

"Ljudska bića nisu stvorena za usamljenost. Ljudski mozak je društven i prirodno teži komunikaciji. Danas mnogi pokušavaju da zadovolje potrebu za socijalizacijom kroz razgovore sa veštačkom inteligencijom i da vode život prema savetima koje dobijaju od nje“, objasnila je.

Prema njenim rečima, upravo takvi obrasci ponašanja mogu postepeno oslabiti sposobnost samostalnog donošenja odluka.

"Saveti koje ljudi dobijaju od veštačke inteligencije smanjuju njihove sposobnosti rešavanja problema, čak i kada su u pitanju svakodnevne situacije. Počinjemo da reagujemo robotski, dok veštačka inteligencija sve više utiče na način na koji razmišljamo i donosimo odluke“, upozorila je Yöyen, prenosi milliyet.com.tr.

Mladi sve usamljeniji

Posebnu zabrinutost izaziva odnos mladih prema AI alatima. Stručnjaci primećuju da deo mladih koristi veštačku inteligenciju kao zamenu za prijatelje i emotivnu podršku.

"Mladi koji teško pronalaze svoje mesto u društvu ili ne mogu lako da izraze emocije često se povlače u sebe i okreću komunikaciji sa veštačkom inteligencijom. To može dodatno povećati društvenu izolaciju i osećaj usamljenosti“, navela je profesorka.

Dodala je da porodica i bliski ljudi imaju ključnu ulogu u prepoznavanju takvih promena kod mladih.

"Ne možete sami sebi biti terapeut“

Yöyen naglašava da veštačka inteligencija ne može zameniti stručnu psihološku pomoć i terapiju.

"Terapija je proces koji vodi stručnjak. Potrebne su posebne tehnike komunikacije, razumevanja i davanja povratnih informacija. Veštačka inteligencija ne može postaviti dijagnozu niti preuzeti odgovornost za nečije mentalno zdravlje“, objasnila je.

Prema njenim rečima, AI sistemi funkcionišu na osnovu informacija koje korisnik unosi, zbog čega pogrešno formulisani problemi mogu dovesti do opasnih zaključaka.

"Ako osoba ne ume pravilno da izrazi svoje stanje ili emocije, odgovori koje dobije od veštačke inteligencije mogu dodatno produbiti depresiju i osećaj bezizlaznosti“, upozorila je.

Rizik od pogrešnog oslanjanja na AI

Stručnjaci smatraju da veštačka inteligencija može biti koristan alat kada se koristi odgovorno i uz jasno razumevanje njenih ograničenja. Međutim, upozoravaju da AI ne sme postati zamena za ljudske odnose, stručnu pomoć i sposobnost samostalnog razmišljanja.

Sve češća emocionalna povezanost ljudi sa tehnologijom otvara važna pitanja o budućnosti društva, mentalnog zdravlja i načinu na koji će generacije koje dolaze razvijati međuljudske odnose i veštine rešavanja problema.