Stid koji nas košta: Zašto se naši ljudi u Austriji plaše da kažu "ne razumem"?

Postoji jedna specifična, duboko ukorenjena balkanska osobina koja na domaćem terenu može proći kao ponos, ali u svakodnevnom životu u Austriji postaje naš najveći neprijatelj.

To je strah od pokazivanja neznanja. Kada se naš čovek nađe ispred austrijskog kolege na poslu, kasira u supermarketu, majstora ili čak lekara, a rečenica na nemačkom proleti prebrzo, u velikom broju slučajeva desiće se isti scenario.

Umesto da zaustavi sagovornika i jednostavno kaže: "Izvinite, nisam vas razumeo, možete li da ponovite?", naš čovek će automatski klimnuti glavom, reći "Ja, ja, alles klar" (Da, da, u redu je) i nasmešiti se.

Iz čistog stida. Iz straha da ne ispadne nesnađen ili "glup". I upravo to klimanje glavom na slepo otvara vrata svakodnevnim nesporazumima koji nas na kraju koštaju, ako ne uvek novca, onda živaca, vremena i dostojanstva.

Kako klimanje glavom postane problem

Austrijanci su narod koji voli preciznost. Kada vas nešto pitaju ili vam daju instrukciju, oni očekuju da ste ih čuli i razumeli.

Kada klimnete glavom, za njih je priča završena. A evo kako to izgleda u praksi:

1. Na poslu: "Ja, ja, alles klar" (A u glavi potpuni mrak)

Šef ili stariji kolega na poslu vam na brzinu objasni novi zadatak, gde treba odneti robu ili kako podesiti mašinu. Pola reči niste razumeli zbog dijalekta, ali umesto da pitate, vi klimnete glavom i kažete da je sve jasno. Sat vremena kasnije, posao je urađen pogrešno, materijal je upropašćen, a šef besan. Zašto? Ne zato što ne znate da radite, nego zato što ste rekli da ste razumeli, a niste.

2. Kod lekara ili u apoteci: Klimanje glavom koje ugrožava zdravlje

Ovo je možda i najopasnija situacija. Lekar objašnjava kako se pije određeni lek, šta znači dijagnoza ili koje preglede treba zakazati. Zbog komplikovanih medicinskih izraza, pacijent pola ne razume, ali sramota ga je da prekida doktora koji žuri. Rezultat? Izlazak iz ordinacije sa receptom u ruci i potpunom neizvesnošću šta i kako dalje raditi.

3. U prodavnici ili restoranu: Kada kupite ono što niste hteli

Svi smo bar jednom doživeli da nas kasir ili konobar nešto pita (da li želite posebnu karticu povoljnosti, da li je to sve, da li želite doplatu za meni), a mi automatski kažemo "da" samo da bismo prošli situaciju. Tek kada stigne račun, shvatimo da smo platili nešto što nam uopšte nije trebalo, samo zato što nas je mrzelo ili bilo sramota da kažemo: "Može li malo sporije, molim vas?"

Čega se zapravo plašimo?

Zašto je našem čoveku lakše da rizikuje grešku nego da izgovori jednostavnu rečenicu: "Ich habe Sie nicht verstanden" (Nisam vas razumeo)?

Psihologija dijaspore je kompleksna. Ljudi dolaze na Zapad sa željom da dokažu da su vredni, sposobni i inteligentni.

Priznati pred Austrijancem da ne vladaš jezikom u tom sekundu za mnoge deluje kao lični poraz. Prisutan je i onaj čuveni balkanski strah: "Šta će misliti o meni?" ili "Smejaće mi se zbog naglaska".

Istina je potpuno drugačija. Austrijanci izuzetno poštuju kada neko otvoreno kaže da nije razumeo i zamoli za pojašnjenje.

Za njih je to odlika odgovornosti i želje da se stvar uradi kako treba, a ne znak gluposti. Oni su svesni da je nemački težak, a da su njihovi lokalni dijalekti često nerazumljivi i ljudima iz Nemačke.

Izbrišite stid, spasite živce

Ako želite da olakšate sebi život u Austriji, prva stvar koju morate da "spakujete" i ostavite iza sebe jeste taj lažni stid.