Bogojavljenje, jedan od najvažnijih pravoslavnih praznika, slavi se 19. januara. Pogledajte koje su tradicionalne običaje i verovanja povezana sa ovim danom.Na Bogojavljenje, vernici se pozdravljaju rečima "Hristos se javi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".U prošlosti se smatralo da su dani pogodni za venčanja počinjali od Bogojavljenja.Od Božića do Bogojavljenja, dani su mrsni, posebno se posti dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan.
Povezane vesti
Ovi dani se nazivaju "nekršteni" u narodu, a veruje se da se na Bogojavljenje, u gluvo doba noći, otvara nebo, vetrovi se krste, a voda postaje sveta. Ovo je vreme kada se običaj bacanja krsta u reku obnavlja, a mladići se takmiče da ga prvi uhvate.Prema tradiciji, devojke stave ogledalce pod jastuk 18. januara kako bi sanjale svog budućeg muža.U nekim krajevima, devojke meseće četiri loptice od testa, svaka sa imenom simpatije. Prva koja ispliva na površinu otkriva imena budućih muževa.
Vreme na Bogojavljenje se smatra prorokom vremena cele godine: jak mraz ili sneg predviđaju rodnu godinu, dok vedro vreme nagoveštava sušnu godinu. Kišovit 19. januar ukazuje na obilne padavine tokom godine.Bogojavljanska voda se "sveti" na ovaj dan i smatra se lekovitom i čudotvornom. Vernici je nose u svoje domove, "prskaju" svoje domove i čuvaju tokom cele godine kao lek.
