Ženski jezik moći
Dok su muškarci ratovali i pregovarali, žene su šaputale. Bajalice su bile ženski jezik moći, duhovna medicina, zaštita i čarolija koja se prenosila s kolena na koleno.
Danas se samo poneka baka još seća tih reči.
Bajalice su kratke, ritmičke rečenice koje se izgovaraju naglas – da bi se otklonilo zlo, prizvalo zdravlje, zaštitila kuća, dete, ljubav i stoka.
Bajanje je ritual
- šapat uz vodu
- govor uz vatru
- mrmljanje dok se pravi zaštitni čvor, plete venac od trava ili se stavlja so iza vrata.
Žene koje su bajale nisu bile zle, niti vračare – bile su čuvarice ravnoteže. To su bile bake, majke, komšinice koje su „učene“.
U nekim selima zvali su ih „one koje znaju“, a bajalice se nisu učile iz knjiga – već su se dobijale poverljivo, kao tajna.
Ljudi su im dolazili s poverenjem, tražeći pomoć kada lekara nije bilo ili kada se smatralo da bolest ima „nevidljiv“ uzrok.
Vrste bajanja
Za zdravlje – skidanje groznice, kod glavobolja, straha kod dece
Za ljubav – da mladić i devojka ostanu zajedno, da se muž ne odvaja od žene
Protiv uroka – naročito kada dete iznenada pobledi ili se razboli posle pohvala
Za kuću – da se dom zaštiti od nesreće, da usev rodi, da stoka ne strada
Neke bajalice bile su polu-molitve, u kojima su se prizivale Bogorodica, sveci ili anđeli, dok su druge bile slikovite i pune starih simbola: ide bolest u crnu šumu, u hladnu vodu, u tuđe telo.
Bajalice su se retko zapisivale, ali evo nekih starih primera.
Za groznicu
Ide groznica niz vodicu,niz vodicu u tamnicu.U tamnici ključ i brava,groznicu ti voda sprala.Kako voda teče,tako bolest nestaće.
Izgovara se u ritmu, uz ponavljanje tri, sedam ili devet puta.
Za urok
Oko videlo, zlo mislilo,na dete palo, pa nestalo.Kako sunce greje,tako urok vene.Kako reka teče,tako zlo pobeže.
Izgovara se tri puta nad detetom, dok se voda preliva preko ruku. Zatim se ta voda prosipa ispod drveta.
Danas, iako živimo u savremenom svetu, bajanje ostaje deo našeg kulturnog i duhovnog nasleđa – svedočanstvo o moći žene da štiti, leči i prenosi znanje.
Svaka žena koja šapatom teši, molitvom štiti, biljem leči i pogledom umiruje – baje, makar i ne znala da to radi.
Autor kolumne: Tatjana Stanojević
