Različiti psi, različit metabolizam: Zašto univerzalna ishrana pasa ne postoji, i šta ćemo sad?

Odnos kalcijuma i fosfora kao regulator metabolizma

Ovaj mineralni par nije važan samo za kosti. On zapravo reguliše brzinu metabolizma, odnosno način na koji organizam sagoreva energiju.

Kalcijum ima tendenciju da usporava metaboličke procese i stabilizuje ćelijsku aktivnost, dok fosfor ubrzava proizvodnju energije i pojačava metaboličke reakcije. Kada se njihov odnos promeni, menja se i tempo u kojem telo funkcioniše.

Zbog toga se u fiziologiji često govori o takozvanim brzi i spori oksidativni tipovima metabolizma.

Ovi termini ne znače jednostavno da je metabolizam brz ili spor u klasičnom smislu, nego opisuju način na koji ćelije sagorevaju gorivo.

Brzi i spori oksidativni tipovi metabolizma kod pasa

Brzi oksidativni tip je organizam koji vrlo brzo pretvara hranu u energiju. Ćelije intenzivno koriste gorivo, nervni sistem reaguje brzo, a energija se troši ubrzano.

Takav organizam ima snažan energetski tempo, ali često i veću potrebu za stabilizacijom tog tempa.

Spori oksidirajući tip je organizam koji energiju oslobađa sporije i kontrolisanije. Sagorevanje goriva je stabilnije, ali i sporije.

Takav organizam često ima drugačiji odnos prema proteinima, mastima i mineralima, jer energija ne izlazi iz ćelija istom brzinom kao kod brzih tipova.

Razlika između ova dva metabolička tipa ima direktan uticaj na način na koji pas koristi proteine.

Kako brzi metabolički tip sagoreva energiju

Kod brzog oksidacionog tipa telo koristi proteine kao gorivo. Kada metabolizam radi u visokom tempu, aminokiseline se brzo razgrađuju kako bi proizvele energiju.

To znači da previše proteina može dodatno ubrzati sistem koji je već ubrzan.

U takvim slučajevima hrana sa nižim udelom proteina, oko četrdeset procenata u ukupnoj strukturi obroka, često pomaže stabilizaciji.

Takav obrok daje telu energiju bez dodatnog preopterećenja metaboličkog sistema.

Kod sporog oksidacionog tipa situacija je drugačija. Telo ne sagoreva gorivo dovoljno brzo i često ima problem sa stvaranjem energije iz hrane.

U tim slučajevima organizam bolje reaguje na veći udeo proteina, čak i do osamdeset procenata u strukturi obroka, jer proteini podstiču metaboličku aktivnost i pomažu telu da pokrene energetske procese.

Tu dolazimo do mesta gde savremena ishrana pasa često pravi grešku.

Zašto različiti metabolički tipovi različito koriste proteine

U poslednjih nekoliko godina sirova i visokoproteinska ishrana postala je gotovo univerzalni savet za pse.

Ideja da psu treba davati samo meso ili gotovo isključivo proteinsku hranu deluje logično, jer pas jeste mesožder.

Ali fiziologija nije tako jednostavna.

Ako pas pripada brzom oksidacionom tipu, hrana koja je gotovo u potpunosti sastavljena od proteina može dodatno ubrzati sistem koji je već preopterećen.

Nervni sistem može postati prenadražen, tolerancija na stres manja, a organizam počinje da troši sopstvena tkiva kako bi održao energetski tempo.

U takvom slučaju ono što je zamišljeno kao prirodna ishrana može zapravo pogoršati stanje psa.

Sa druge strane, sporiji oksidacioni tip može imati korist od veće količine proteina, jer takva hrana pomaže telu da poveća metaboličku aktivnost i proizvodnju energije.

Zato pitanje nije da li je sirova ili proteinska hrana dobra ili loša.

Pitanje je za kog psa.

Jer dva psa mogu jesti isti obrok i imati potpuno različitu reakciju organizma.

Jedan će postati stabilniji i energičniji. Drugi će postati napetiji, umorniji ili metabolički opterećen.

Razlog za to često leži upravo u odnosu kalcijuma i fosfora koji određuje tempo metabolizma.

Kada je taj odnos stabilan, telo može pravilno koristiti proteine, masti i energiju iz hrane. Kada nije, čak i kvalitetna hrana može postati metaboličko opterećenje.

Zbog toga je najvažniji korak u ishrani psa razumevanje njegovog metaboličkog tipa.

Tek kada razumemo da li njegov organizam energiju sagoreva brzo ili sporo, možemo početi da gradimo obrok koji podržava njegovu fiziologiju.

Hrana tada prestaje da bude univerzalna formula i postaje alat koji pomaže telu da pronađe svoj prirodni ritam.

Jer pas ne živi od procenta proteina na deklaraciji.

Pas živi od ravnoteže u kojoj njegovo telo može da funkcioniše.

Autor kolumne: Saša Riess

📸 Instagram